Ovaj pisac, čija su dela objavljena posle njegove smrti, bio je narodni učitelj u najplemenitijem smislu, kaže njegov dugogodišnji kolega i prijatelj Jovo Obradović
Gradiška – Tri i po decenije posle smrti Stojana I. Delića, narodnog učitelja, poreklom iz Lušci Palanke kod Sanskog Mosta, koji je radni vek proveo u Gradišci, njegov zet Zoran i kćerka Vera Krstić, lekari iz Beograda, posthumno su objavili dva romana „Učo iz Borove Ravni” i „Istraga” pronađena u Stojanovoj ostavštini. Time su, kazali su na nedavnoj promociji u gradu na Savi, ispunili Stojanovu davnašnju želju. Na ovu svečanost knjige, gde su oživljene uspomene na uglednog učitelja, došli su mnogi Gradiščani, među kojima Stojanovi prijatelji i kolege.
„Objavljena su dva, od ukupno pet romana pronađenih u Stojanovoj literarnoj ostavštini. Pisani su starom pisaćom mašinom bez proreda, čija slova su izbledela. Poslednji roman, „Korak ispred smrti”, koji takođe planiramo štampati, pisan je rukom, u bolničkom krevetu”, rekao je Zoran Krstić.
U romanima i pripovetkama u rukopisu, zapisao je Vitomir Lukić, takođe učitelj, Stojan je „rečima izvajao lik Grmečlije, patriote i borca, robusnog, a setnog, zaštitnika obespravljenih, ugroženih i poniženih”. Ovaj pisac, čija dela su objavljena posle njegove smrti, bio je narodni učitelj u najplemenitijem smislu, kazao je njegov dugogodišnji kolega i prijatelj Jovo Obradović.
„Stojan je opismenio mnoge generacije, jer je posle Drugog svetskog rata u BiH većina stanovništva bila nepismena. Kod mladih, kod svojih učenika, razvijao je radne navike i ljubav prema sredini u kojoj žive. Bio je vrstan pedagog, metodičar i praktičar,” kazao je Obradović nakon promocije Delićevih romana.
Ova promocija je, kazali su govornici na ovoj nesvakidašnjoj svečanosti, njegov simboličan povratak kući. Profesorica srpskog jezika i književnosti Radana Stanišljević, govoreći o romanu „Učo iz Borove Ravni”, naglasila je da je to „svedočanstvo o teškom vremenu posle Drugog svetskog rata, siromaštvu, utemeljenju škola, opismenjavanju, ali i Stojanovom entuzijazmu i odlučnosti da se to menja”. Roman „Istraga”, napisan 1984. godine, literarna je slika novog, drugačijeg vremena, u sredini gde je Delić, kako naglašava profesorica Stanišljević, jasno iskazao principe svojih junaka odanih ideji koja ih je vodila na putu oslobođenja. Profesorica Stanišljević je naglasila: „Zbog doslednosti tim principima, oni su postali stradalnici i žrtve vlastite ideologije. Suština ovog romana sažeta je u piščevoj poruci – ako čovek padne, pruži mu ruku, jer se nikad ne zna može li sam ustati.”
„Na predlog dugogodišnjeg prijatelja i kolege, doktora Slavka Manojlovića iz Gradiške, moja supruga Vera i ja, odlučili smo da javno progovorimo o Stojanu, njegovom životu i njegovim romanima. Oživeli smo uspomenu na Stojana I. Delića”, kazao je Zoran Krstić u dvorani Kulturnog centra u Gradišci, gde je uz podršku gradske uprave i više javnih ustanova priređena prva promocija Delićevih romana. U Gradišci, među srodnicima i potomcima Stojana Delića, promocija je pobudila snažnu emociju i oživela sećanje na njega. Delićevi romani do sada su čitani samo u porodičnom krugu, a nakon promocije postali su veoma čitani u gradu na Savi, čiji stanovnici su glavni likovi u romanima Stojana Delića.
Ostavio dubok trag u obrazovanju
Stojan Delić, rođen 1931. godine, nakon Drugog svetskog rata se s porodicom doselio u Lijevče polje, u selo Dubrave kod Gradiške. U gradu na Savi završio je Nižu realnu gimnaziju i ovaj grad zavoleo, prihvatio kao novi zavičaj. Posle završetka Učiteljske škole u Sarajevu, dekretom je raspoređen u selo Borova Ravan kod Bugojna, potom u Jablanicu i Lamince kod Gradiške. U svakom od ovih sela ostavio je dubok trag u obrazovanju. Bio je takođe učitelj i direktor više škola u gradiškom kraju, referent za školstvo, direktor Centra za osnovno obrazovanje i vaspitanje, direktor grafičkog preduzeća „Nova štampa” i službenik gradiške opštinske uprave.