Penzioner Rade Cimeša uvijek je sa širokim osmijehom na licu. To mu je, kažu Gradiščani, zaštitni znak. Dvadeset i pet godina Rade Cimeša bio je šef poslovnice za prijem dnevne, sedmične i periodične štampe u Gradišci. I sve je štimalo “u bocu”, kako to kažu Lijevčani.
„Znalo se da štampa dolazi rano. U pet je stizala. Kamioni su je dovozili. Svako jutro nekoliko hiljada primjerala beogradske, sarajevske, banjalučke i zagrebačke dnevne štampe smo razdvajali za prodajna mjesta. I nikome nije falio ni jedan primjerak. Znaju to najbolje ranoranioci koji su sa posebnim guštom ispijali prvu jutarnju štampu i listali omiljenu novinu. A tek sedmična štampa, enigmatika, pa ljubavne priče, časopisi o lovu, automobilima, ljepoti. Bilo je dosta i erotike i sve je išlo kao halva“, prisjeća se tih vremena Rade Cimeša.
Remitenda je u to vrijeme bila zanemarujuća, prodaja odlična, a i zarada je bila dobra.
U Gradišci su se kasnih osamdesetih i devedesetih najviše čitale „Večernje novosti“, „Glas“, Ekspres politika“, „Večernji list“ i sarajevske „Večernje novine. Prodavao se i „Ven“, „Una“, „Osmica“, „Revija 92“, „Arena“ ali i „Duga“, „Reporter“, „Dvoje“ i drugi specijalizovani listovi i časopisi.
„Znao sam procijeniti ko šta čita, ko šta voli. Kad pogledam damu, odmah znam koje će novine potegnuti, a o starim kupcima da i ne govorim. Danas je sve drugačije. Internet je potisnuo štampu, ljudi danas čitaju sa telefona ili računara. Nema tu ni draži ni uživanja. A tek nekadašnje nagradne igre. Pa, Gradiška je oduvijek bila srećna po tom pitanju. Dosta automobila izvučenih u nagradnim igrama u dnevnoj štampi stiglo je u Gradišku. Drago mi je što sam u ovom vremenu penzioner, lijepo mi je i uživam“, rekao je Cimeša.
Rade Cimeša danas je ugledni građanin Gradiške. Nema tog čovjeka da ga ne zna i ne pozdravi na ulici. Zdravlje ga odlično služi, a osmijehom pokazuje da je dobro raspoložen i da odolijeva ovim ne baš lakim vremenima.