Sastavili smo moju katedru i njihovu školsku klupu, kaže učiteljica koja predaje u Jazovcu
Specijalno za „Politiku”
Gradiška – Na nastavu u školi u Jazovcu, koja ima status područnog odeljenja OŠ „Vuk Stefanović Karadžić” iz Turjaka, svako jutro u osam redovno dolaze Matej Babić, učenik drugog razreda, i Damjan Škorić, učenik četvrtog razreda. Matej putuje u školu sa učiteljicom Sanjom Trkuljom, a Damjan dolazi na trotinetu. Njegova kuća je bliže školi u kojoj, osim ove dvojice radoznalih dečaka, nema drugih učenika. Ovo je najmanja škola u Republici Srpskoj.
Prethodnih godina bilo je više učenika, ali su završili četvororazredno školovanje i otišli dalje, u Turjak, Novu Topolu ili Gradišku, a prvaka nije bilo. Natalitet je u stalnom opadanju, selo nestaje, broj stanovnika se smanjnuje. Tako je u svim selima u Potkozarju. Matej i Damjan nemaju izostanaka sa časova. U sveskama i dnevniku imaju sve petice.
„Moji učenici su veoma vredni i zainteresovani za đačke lekcije”, kazala je za „Politiku” učiteljica Sanja. Pokazala je Matejev krasnopis i crteže, a Damjanove rešene zadatke iz matematike i radove u plastelinu.
„Neverovatno je kako je Matej savladao slova, naučio smisao rečenice i već piše veoma uspešne literarne sastave. Damjan je mali umetnik. Kada sam prvi put videla kako je od plastelina izvajao divlje i domaće životinje, medvede, vukove, lisice, pa onda kokoške, krave, ovce, bila sam veoma iznenađena njegovim talentom,” pohvalila je učiteljica Sanja svoje učenike. Iskoristili smo priliku za pitanje šta žele biti, kada porastu, u koju školu i gde će posle Jazovca. Na odgovore nismo dugo čekali. Matej je rekao da će biti kuvar, a Damjan, posle kraćeg razmišljanja, kazao je da bi voleo biti slikar.
„Naslikao bih svoje selo, našu staru kuću, planinu Kozaru, školski bunar i krušku u dvorištu, reku Jurkovicu… Kada pogledam kroz školski prozor, vidim najlepše slike,” kazao je Damjan, utvrđujući svoje umetničke maštarije i životne planove.
Ovi učenici zaslužuju pohvale, veoma su zainteresovani za nastavu i učenje.
„Sva moja pažnja tokom časova usmerena je ka njima. I njihova prema meni. Sastavili smo moju katedru i njihovu školsku klupu, da bismo bili bliže, i zajedno… Naš odnos je veoma blizak, poverenje veliko,” kazala nam je učiteljica Sanja Trkulja.
Volela bi, dodaje, da ima više učenika, zbog takmičarskog duha, ali i ovako je zadovoljna. Dvojica njenih učenika su čuvari sela jer se ovde veruje da, posle gašenja škole, i selo se nezaustavljivo gasi.
„Selo bez škole je kao čovek bez očiju, kao glava bez pameti, kao dan bez sunca,” pričao je Stojan Škorić, đak prve generacije ove škole, svome unuku Damjanu.
Bilo je to na svečanosti, posle obnove školske zgrade, kada se okupilo celo selo, a u klupe seli učenici davnašnjih generacija. Škola u Jazovcu počela je s radom 1948. godine. Nastava se tada odvijala u privatnoj kući. Školski objekat izgrađen je godinu kasnije, radnim akcijama meštana i uz pomoć opštine Gradiška. Nekoliko godina bila je samostalna obrazovna ustanova, a zatim priključena školi u Srednjoj Jurkovici. Od 1964. godine škola u Jazovcu je ušla u sastav tadašnje OŠ „Josip Mažar Šoša”, koja je pre 30 godina preimenovana u OŠ „Vuk Stefanović Karadžić”. Prvi učitelj bio je Ilija Slijepčević iz Turjaka, a školu je pohađalo 95 učenika. Desetak godina kasnije taj broj je prepolovljen. U školskoj 1973/74. godini, zapisano je u letopisu, u Jazovcu je bio 51 učenik u četiri razreda. Najteže vreme nastupilo je 2011. godine kada više nije bilo učenika, a škola prestala sa radom. Sedam godina kasnije, ponovo su stvoreni uslovi za nastavu. U selu je za školu doraslo desetak mališana, a meštani su sa radošću o tome obavestili Ministarstvo prosvete i kulture Republike Srpske. Tadašnji ministar Dane Malešević potrudio se da u Jazovcu ponovo počne nastava. Obnovljena je školska zgrada i učiteljski stan. Bilo je veliko slavlje u ovom potkozarskom selu kada se oglasilo zvono i začula graja u školskom dvorištu. Sada školu i selo čuvaju dva učenika. Neizvesno je do kada, jer mladi bračni parovi odlaze iz sela, a mnoga domaćinstva se gase.
Učili decu i živeli u školskom stanu
Posle Ilije Slijepčevića, najduže u Jazovcu radili su učitelji Svetozar Pucar, Rosa Pucar, Boro Dojčinović, Milka Dojčinović, Branko Strunić, Mirko Toljagić, Milan Šokčević i Živko Milošević. Oni su stanovali u školskom stanu, koji je sada prazan jer učiteljica Sanja Trkulja putuje na posao iz Nove Topole.