Feuilleton: Dr. Kojadinoviću, rat na Bliskom istoku ponovo potresa globalno energetsko tržište. Koliko je taj konflikt zapravo fatalan za zemlje koje zavise od nafte i energenata?
Dr. Kojadinovic
Rat na Bliskom istoku uvijek ima snažne i dalekosežne posljedice po globalno energetsko tržište jer se radi o regionu koji je i dalje jedan od ključnih izvora nafte i energenata za veliki dio svijeta. Svaki poremećaj u transportnim rutama, proizvodnji ili političkoj stabilnosti direktno utiče na cijene energije širom svijeta. Zemlje koje su energetski zavisne, posebno u Evropi, suočavaju se sa dodatnim pritiskom na tržište, rastom cijena energenata, inflacijom i nesigurnošću u snabdijevanju. To nije samo regionalni problem, već globalni energetski rizik koji utiče na stabilnost ekonomija, industriju i svakodnevni život građana.
Feuilleton: Da li Evropa ima dovoljno mehanizama da se zaštiti od takvih kriza i koliko su trenutne mjere efikasne?
Dr. Kojadinovic
Evropa je nakon posljednjih energetskih kriza, posebno nakon geopolitičkih potresa posljednjih godina, napravila određene korake u diverzifikaciji izvora energije. Međutim, realnost je da energetska sigurnost još uvijek nije potpuno stabilna. Uloženi su napori u razvoj LNG infrastrukture, obnovljivih izvora energije i jačanje energetskih mreža, ali dugoročna stabilnost zahtijeva mnogo više strateškog planiranja. Potrebna je jasna i dugoročna strategija koja uključuje obnovljive izvore energije, ali i stabilne bazne kapacitete proizvodnje električne energije koji mogu garantovati sigurnost snabdijevanja.
Feuilleton: Vi ste ranije upozoravali na globalnu energetsku krizu. Da li su se Vaša predviđanja ostvarila?
Dr. Kojadinovic
Nažalost, moram reći da su se mnoga moja ranija predviđanja o globalnoj energetskoj situaciji ostvarila. U više intervjua sam ukazivao na to da će geopolitičke tenzije, rast potražnje za energijom i spor tempo izgradnje novih energetskih kapaciteta dovesti do nestabilnosti na tržištu energije. Danas vidimo upravo takvu situaciju – tržišta su osjetljiva, cijene energenata često osciliraju, a industrija i privreda osjećaju posljedice tih promjena. Energetski sistem, kako u privatnom tako i u industrijskom sektoru, suočava se sa velikim izazovima i jasno je da će naredne godine biti presudne za definisanje nove energetske strategije.
Feuilleton: Koje rješenje vidite za stabilizaciju energetskog sistema u Evropi i kako osigurati dugoročnu energetsku sigurnost?
Dr. Kojadinovic
Ako želimo dugoročno osigurati stabilan energetski sistem, moramo biti realni i spremni na kombinaciju više energetskih izvora. Obnovljivi izvori energije su izuzetno važni i njihovo širenje mora se nastaviti, ali oni sami neće biti dovoljni da zadovolje stabilnu i konstantnu potražnju za energijom. Bez izgradnje nuklearnih elektrana teško ćemo održati stabilnost energetskog sistema. Posebno smatram da je realan i pragmatičan početak gradnja manjih modularnih nuklearnih reaktora (SMR), koji mogu relativno brzo biti izgrađeni i koji mogu efikasno stabilizovati elektroenergetske mreže, posebno u industrijski razvijenim regionima.
Feuilleton: Prošle sedmice ste učestvovali na energetskim samitima na Balkanu. Kakvi su Vaši utisci sa tih skupova?
Dr. Kojadinovic
Tačno, prošle sedmice sam učestvovao na dva energetska samita – u Banjoj Luci i Laktašima. Na tim skupovima razgovarali smo o ključnim pitanjima energetike, energetskih politika u regionu, kao i o mehanizmu CBAM-a (Carbon Border Adjustment Mechanism) i njegovom uticaju na industriju i energetiku zemalja Zapadnog Balkana. Moram reći da me je veoma pozitivno iznenadilo koliko je Balkan prepoznao ozbiljnost energetske situacije, kako u regionu tako i na globalnom planu. Diskusije su bile veoma stručne, otvorene i usmjerene ka pronalaženju konkretnih rješenja za buduće energetske izazove.
Feuilleton: Kako ocjenjujete organizaciju tih samita i njihov značaj za region?
Dr. Kojadinovic
Organizacija je bila na izuzetno visokom nivou i pokazala je da region ima kapacitet da organizuje ozbiljne međunarodne stručne skupove. Posebno bih pohvalio organizatore Balkan samita, gospodina Leku i Milenu Mijatović, koji su okupili relevantne stručnjake iz energetskog sektora, predstavnike industrije, investitore i donosioce političkih odluka. Takvi skupovi su izuzetno važni jer omogućavaju otvoren dijalog između stručnjaka i institucija, ali i razmjenu ideja o budućnosti energetskog sistema u regionu.
Feuilleton: U Laktašima je održan i Forum žena i preduzetništva. Kako gledate na značaj tog događaja u kontekstu energetskih i ekonomskih promjena?
Dr. Kojadinovic
Forum žena i preduzetništva u Laktašima bio je veoma važan i inspirativan događaj. Posebno bih pohvalio gospođu Žanu Arsić za njen veliki angažman i posvećenost podršci ženama koje se bave preduzetništvom. Njena inicijativa da se teme energetske tranzicije približe i razumiju ne samo u političkim krugovima, već i među preduzetnicima i privrednicima koji imaju najveću potrebu za stabilnom i sigurnom energijom, izuzetno je značajna. Upravo takav pristup povezuje ekonomiju, energetiku i društveni razvoj.
Feuilleton: Kakvu budućnost vidite za energetiku u Evropi i regionu u narednim decenijama?
Dr. Kojadinovic
Energetska budućnost Evrope mora biti zasnovana na realnom i uravnoteženom pristupu. Kombinacija obnovljivih izvora energije, nuklearne energije, modernizacije elektroenergetskih mreža i snažne regionalne saradnje biće ključni faktori stabilnosti. Takođe, industrija mora biti uključena u procese energetske tranzicije jer upravo ona ima najveću potrebu za stabilnim energetskim sistemom. Ako budemo donosili racionalne, strateške i dugoročne odluke, moguće je stvoriti stabilan, održiv i siguran energetski sistem koji će podržavati ekonomski razvoj Evrope i regiona u narednim decenijama.