Srbac, Gradiška – Ispred Osnovne škole „Dositej Obradović“ u Razboju, drevnom naselju pored Vrbasa, u Lijevče polju, nalazi se grobnica sa kamenim krstom srpskog ustanika Vidaka Novkovića, učesnika Mašićke bune protiv Turaka. Podalje od groblja a pobliže školskoj zgradi, na sredini školskog dvorišta, ovaj spomenik privlači pažnju stanovnika Razboja i drugih, koji ovuda prolaze ili svraćaju u ovo mesto blizu Srpca.
Na spomeniku, izbledelim slovima, napisano je: “Ovde počiva narodni borac Vidak Novković iz Razboja koji je sa Staparčanima učestvovao u Mašićkoj buni protiv Turaka oko 1830. godine. Turci ga na veru namamiše i posekoše na ovom mestu. Zahvalan narod staparski koji spomenik obnovi 1938. godine“.
Prema narodnom predanju, na mestu gde je sahranjen, Turci su Vidaku odsekli glavu. Telo je, danima bilo odvojeno od glave, sve dok ga Srbi nisu sahranili, kradom od Turaka. Mesto gde je pokopan, decenijama je čuvao u tajnosti sve do konačne slobode. Spomenik predstavlja simbol prkosa i otpora, kažu meštani Razboja, kojima je Vidakovo večno boravište uvek koristilo da bolje razumeju istoriju.
“Kada smo učili lekcije o stranim zavojevačima i viševekovnoj turskoj okupaciji, analizirali srpsku borbu za slobodu, patnju potplačene raje, uvek nam je u mislima bio Vidak Novković, zamišljali kako se borio i kako je pogubljen na ovome mestu,” ispričali su bivši učenici razbojske osnovne škole, među kojima Milan Švraka, ugledni anesteziolog.
„Nema učenika u osmogodišnjoj školi, koji se nije fotografisao pored Vidakovog spomenika, odmarao na betonskoj ogradi, ponavljao lekcije pre kontrolnog rada ili usmenog odgovaranja, uveren da će mu srpski hajduk podariti sreću,“ ispričao nam je Milan Švraka koji i sada, često svrati u školsko dvorište i pomoli se za Vidakovu dušu.
Mile Majdanac iz Razboja, bivši direktor OŠ “Dositej Obradović” kaže da je ovo jedini spomenik u Lijevče polju podignut ustanicima protiv Turaka. On navodi da škola čuva spomenik u izvornom obliku, zato što je on deo istorije ovog kraja i temelj znanja o prohujalim vekovima.
“U vreme Vidakovog pogubljenja, blizu reke Vrbas, tu je jedino postojala pravoslavna cvrkva. Turci su verovatno hteli da blizu bogomolje, koja je i sada na istom mestu, pokažu lijevčanskom narodu kako će proći svako ko se drzne da podigne mač na Turke, pojasnio je Majdanac. Ratko Novković, penzioner i jedan od brojnih potomaka Vidaka Novkovića kaže da su se oni, uvek ponosili Vidakovim junaštvom.
“ Kada sam išao u školu, stalno sam se osećao važnijim i jačim, posebno kada izbiju, kakve, đačke tuče i obračuni. U takvim neuzgodama, ja sam se obično prikradao spomeniku, oživljavao u sebi Vidakovu hajdučku ćud i tako osnažen kretao u odlučan boj protiv vršnjaka, a sve zbog kakve uzrele jabuke ili zadirkivanja pred devojčicama,” priča Ratko Novković, opisujući svoje detinjstvo osnaženo legendom o poznatom pretku. Danilo Košutić, srbački istraživač i publicista, kaže da je područje između Save i Vrbasa uvek označavalo mesto otpora a “srpska raja” nikada nije mogla mnogo trpeti.
“Staparci su upamćeni i po dizanju ustanka protiv Turaka 1875. godine kao i po masovnoj seljačkoj buni koju su organizovali 1910. godine,” zapisao je Košutić pominjući Vidaka Novkovića, kao primer junaštva i otpora okuptorima.
Svedok istorije
Profesor Miloš Milinčić, publicista i književnik iz susednih Bajinaca, smatra da je spomenik hajduku Novkoviću, jedinstveno svedočanstvo srpske istorije.
„Upravo ovo mesto u dvorištu osnovne škole je idealno za održavanje časa istorije na otvorenom. Mlade ovdje treba učiti o junaštvu predaka, koji su se borili za pravo na veru i slobodu. Vidak Novković je narodni junak, čiji spomenik ovde svi vide ali o njemu malo znaju,“ rekao je Milinčić za “Politiku”.
Politika / Milan Pilipović