Političko vođstvo se meri hrabrim potezima, ne naslovima.
Komentar Miroslava Kojadinovića, člana njemačke državne komisije i sudskog vještaka BDSF
Dr. h.c. Miroslav Kojadinović, stručnjak za sistemsku analizu i član njemačke državne komisije za energetsku efikasnost, kao i sudski vještak BDSF, u svom komentaru za ……. osvrće se na reformsku politiku kancelara Merza i njene stvarne domete.
Kancelar Friedrich Merz je svoju crveno-crnu vladu nazvao „koalicijom odgovornosti“, a sebe predstavio kao kancelara reformi. Najavio je „jesen reformi“ – promene u penzionom sistemu, socijalnoj pomoći i zdravstvenim osiguranjima. Obećanja su bila velika, ali njihova realizacija ostala je daleko iza očekivanja.
Umesto konkretnih zakonskih inicijativa, teška pitanja su prebačena u rad komisija. Postoje već razrađeni koncepti kako bi se problemi socijalnih sistema mogli rešiti, ali politika izbegava donošenje suštinskih odluka. Reformama se javno hvalilo, ali su one odložene – verovatno da se na kraju ništa ne mora ni odlučiti ni menjati.
Jedina „mini-reforma“, više simboličnog karaktera, tiče se Bürgergeld-a, koji će ubuduće nositi naziv „nova osnovna socijalna pomoć“. Da li će ta nova pomoć zaista sprečiti zloupotrebe i garantovati socijalnu sigurnost bez neopravdanih beneficija, ostaje da se vidi.
Merz je u kampanji poručivao: „Okrenućemo sistem sa glave na noge.“ Obećao je uštede od dvocifrenih milijardi evra. Kasnije se govorilo o 6 milijardi, a nedavno još samo o 5 milijardi. Prema podacima Ministarstva za socijalna pitanja, 2026. i 2027. uštede će iznositi tek oko 100 miliona evra godišnje, a 2028. – ništa.
Kako ističe naš sagovornik, Dr. Kojadinović, glavni cilj reformi trebalo bi da bude aktivacija korisnika socijalne pomoći i njihovo uključivanje u radni proces. Međutim, to je moguće tek ako privreda ponovo oživi. Merz je obećavao visoke stope rasta, ali srednjoročno nema naznaka za to. Ključne industrije Nemačke sumnjaju u sopstvenu budućnost. Industrijska radna mesta nestaju, čak i najstabilnija srednja preduzeća beleže milionske gubitke.
U prvoj polovini 2025. godine Bürgergeld je državu koštao 23,55 milijardi evra – uz povećanje troškova od 22,4%, što predstavlja novi rekord. Rešenje problema troškova se, očigledno, nije približilo. Nova osnovna socijalna pomoć biće skupa ako njeni troškovi rastu brže nego što vlada uspeva da uštedi.
Najveća slabost kancelara Merza jeste upravljanje očekivanjima. Ko stvara očekivanja koja ne ispuni – stvara razočaranje. Postizborni optimizam je potrošen. Nakon neispunjenih reformskih obećanja, Nemačka gubi značajan deo svojih industrijskih investicija.
Od nerešenih problema vremenom postaju problemi koji se više ne mogu rešiti – ako se gomila ne rešavanih pitanja stalno uvećava. Potrebno je političko vođstvo koje ozbiljno i dosledno sprovodi suštinske promene, čak i ako su nepopularne. Potrebne su hrabre odluke – koje se zaista i sprovode. Ja licno vise ne verujem u te promene jer se one po meni uopset i nece desiti.
