Osim istorijskih podataka i kazivanja potomaka, iza dvoje mladih i njihovog deteta, koje su ubile ustaše, ostala je i pesma
Specijalno za „Politiku”
Gradiška, Tuzla – Priča s početka Drugog svetskog rata o tragičnoj ljubavi Envera Šiljka iz Gradiške i Fride Laufer, Jevrejke iz Tuzle, živi i danas u oba grada. U Parku slobode, pored Save u Gradišci, na bistu narodnog heroja Envera Šiljka, kojeg su ustaše streljale 5. septembra 1941. godine u gradu soli, mladi stavljaju cveće. Stariji Gradiščani odaju počast i pričaju o Enveru i njegovom ocu Salihu, koji su, u obližnjoj bašti pored Save, koja i sada postoji, zabavljali goste. Salih je svirao violinu, a Enver gitaru. Bio je student prava. I muzičar. Tu ih je zatekao rat. Enver je, po zadatku Komunističke partije, upućen u Tuzlu. Zaposlio se u Fabrici soli. Izabran je potom za šefa Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) za severoistočnu Bosnu.
Envera Šiljak i Frida Laufer Foto M. Pilipović
Frida Laufer, rođena 1920. godine, godinu mlađa od Envera, takođe je radila u istoj fabrici. Njihova ljubav rođena je na prvi pogled, prilikom prvog susreta. Simpatije su bile obostrane. Oboje su bili istaknuti članovi ilegalnog antifašističkog pokreta u Tuzli. To ih je još više zbližilo. Zbog svoje aktivnosti, već početkom jula našli su se na poternici fašističkog režima. Pokušali su da pobegnu iz Tuzle, ali su 18. jula 1941. godine uhapšeni. Odvedeni su u tuzlansku robijašnicu i zatvoreni u mračne i okovane ćelije. Oskudni snop svetla dopirao je sa hodnika u trenucima kada stražari odškrinu vrata ili mali otvor.
Envera i Fridu delio je samo hodnik kojim su, neprekidno, lupkajući u vojnim cokulama, promicali naoružani ustaški stražari. Njih dvoje viđali su se samo nakratko, kada se pogledi sretnu, u trenucima privođenja na isleđivanje.
Malo je poznato da je Enver, u poslednjim danima života, u tuzlanskoj tamnici, svestan svoga kraja, napisao jednu od najlepših narodnih pesama „Je l’ ti žao što se rastajemo” i posvetio svojoj neprebolnoj ljubavi Fridi. Cedulju sa ovim tekstom uspeo je doturiti mladoj Jevrejki, a ona je prosledila dalje, pre tragičnog kraja u Jasenovcu, u leto 1942. godine. Tako je jedna od najlepših ljubavnih pesama, za koju se veruje da je narodna, postala deo muzičke i poetske baštine.
Hikmet Hadžialagić, profesor u penziji iz Gradiške, rođak Envera Šiljka, ispričao je za „Politiku” da je Frida, petnaestak dana pre nego što je Enver, zajedno sa Memom Suljatovićem i Rudolfom Vikićem, streljan u zatvorskom dvorištu, odvedena iz Tuzle. Bilo je to 18. avgusta 1941. godine. Prvo je dospela u logor u Krušiću, potom Gospiću, pa Zagrebu… U logoru Jasenovac, poslednjoj životnoj stanici, 1942. godine rodila je Enverovog sina. Ona je sestri iz jasenovačkog logora poslala dve dopisnice, potvrdila nam je, u Gradišci Sarajka Frida Laufer, koja je ime dobila po tetki.
„U poslednjoj dopisnici od 9. maja 1942. godine, Frida pita sestru, a moju majku, zna li nešto za Envera. Očigledno, nije bila sasvim sigurna da je ubijen”, ispričala nam je Frida, u emotivnom šoku, jer je u Gradišci, osam decenija kasnije, upoznala Enveru Šiljak, stričevku Envera Šiljka, koja je, na ovaj nesvakidašnji susret, doputovala iz Bihaća. Njih dve su zajedno položile cvet na njegovu bistu.
Na poratnom popisu žrtava iz Jasenovca navedeno je i ime Fride Laufer, kćerke Jozefa, sa podacima njenog i Enverovog sina. U rubrici ime, piše – dete, ništa drugo, u rubrici prezime – piše Šiljak, ime oca – Enver, majke – Frida.
Jasmin Imamović, književnik i bivši gradonačelnik Tuzle, čuvar uspomene na Envera i Fridu, napisao je scenarij za dokumentarno-igrani film, u kojem igraju mladi tuzlanski glumci, i knjigu „Slana zemlja”, koja je promovisana u Gradišci, u Ulici Envera Šiljka.
Imamović nam je ispričao da je Enver, dok su ga ustaše vezanog vodile na ispitivanje, Fridi, sve dok nije premeštena iz tuzlanske robijašnice, naglas, pod udarcima puščanih kundaka, pevao „Je l’ ti žao što se rastajemo, rastajemo, a ne sastajemo. Proklet bio ko nas rastavio, i umreću, prežalit te neću…”
U Tuzli, most koji spaja obale reke Jale nazvan je „Most narodnog heroja Envera Šiljka i Fride Laufer”. U narodu je poznat i kao „Most ljubavi”. Narodni heroj Enver Šiljak rođen je 15. avgusta 1919. godine u Gradišci, a Frida Laufer 1920. godine u Tuzli. Oboje su poživeli samo dvadeset dve godine.
Izvor: https://www.politika.rs/ Milan Pilipović
