Mnogi ljudi tvrde da se Mijalku Petroviću, Dolincu iz Bok Jankovca, ne može oteti ni jedan posao. Pogotovo kada je mehanika u pitanju.
Mijalka Petrovića gotovo niko ne zove imenom Mijalko, mnogi i ne znaju da mu je to zvanično ime. Zovu ga Mićo, Mićko, Petrović, Mićan, Mića, Mili…
Mehaniku poznaje u malom prstu, omiljeni „pacijenti“ su mu stari traktori. Oni pred otpisom, koji su preorali nekoliko puta Lijevče polje. Nedavno je kroz njegove ruke prošao je stari traktor „Zetor“, koga Mićko zove Zećko.
„Rastavio sam ga u tiftike, kada smo ga istovarili sa vozila. Skinuo sam mu kabinu, haube, trube, točkove… Odradio sam mu doboše i kočnice, kugle i krajnice, pumpe, crijeva, štucne, naštimao sve i upalio ga. A mnogi nisu vjerovali. E sad mu lagano kopčam struju. Ofarbao sam ga u dvije boje, njegovu crvenu i ovu nekakvu drap boju“, raportira Mićko.
Majstor Mićko tvrdi da ni jedan dio nije ostao nenamontiran, sve je pregledao i doveo stari traktor u odlično stanje. Produžio mu životni vijek. Na pitanje kako to da je specijalista i za traktore IMT i „Zetore“, Tamiće , Fiće i druga vozila Mićko je odgovorio kratko, a jasno.
„Mi Dolinci smo veoma inteligentni ljudi. Radimo koliko trebamo i kad moramo i imamo obraz. Podmladio sam i jednog „Galeba“, ustvari IMT-555, jednog „Kineza“, par „Fergusona“, utovarivače, gusjeničare i druge mašine. Na listi čekanja su po jedan „Tamić“ i „Fićo“, otkriva Petrović.
Ovaj vrsni majstor koji je u svom radnom vijeku najviše radio kao vozač i rukovaoc pumpnih stanica ima svoju životnu i poslovnu filozofiju. I ne odstupa od nje ni milimetar.
„Nigdje ne žurim, sve radim polako i sigurno. Kad mi dosadi mehanika ja pređem na optiku. Posmatram lijepe snaše i okrijepim se po nekim pićem u gradu“, završava svoju priču svestrani Mićko, dobri majstor i ljudina iz Bok Jankovca kod Gradiške.
Koristimo kolačiće kako bismo vam pružili najbolje iskustvo na našoj web stranici. Ako nastavite koristiti ovu stranicu, pretpostavit ćemo da ste zadovoljni njome.
Mijalka Petrovića gotovo niko ne zove imenom Mijalko, mnogi i ne znaju da mu je to zvanično ime. Zovu ga Mićo, Mićko, Petrović, Mićan, Mića, Mili…
Mehaniku poznaje u malom prstu, omiljeni „pacijenti“ su mu stari traktori. Oni pred otpisom, koji su preorali nekoliko puta Lijevče polje. Nedavno je kroz njegove ruke prošao je stari traktor „Zetor“, koga Mićko zove Zećko.
„Rastavio sam ga u tiftike, kada smo ga istovarili sa vozila. Skinuo sam mu kabinu, haube, trube, točkove… Odradio sam mu doboše i kočnice, kugle i krajnice, pumpe, crijeva, štucne, naštimao sve i upalio ga. A mnogi nisu vjerovali. E sad mu lagano kopčam struju. Ofarbao sam ga u dvije boje, njegovu crvenu i ovu nekakvu drap boju“, raportira Mićko.
Majstor Mićko tvrdi da ni jedan dio nije ostao nenamontiran, sve je pregledao i doveo stari traktor u odlično stanje. Produžio mu životni vijek. Na pitanje kako to da je specijalista i za traktore IMT i „Zetore“, Tamiće , Fiće i druga vozila Mićko je odgovorio kratko, a jasno.
„Mi Dolinci smo veoma inteligentni ljudi. Radimo koliko trebamo i kad moramo i imamo obraz. Podmladio sam i jednog „Galeba“, ustvari IMT-555, jednog „Kineza“, par „Fergusona“, utovarivače, gusjeničare i druge mašine. Na listi čekanja su po jedan „Tamić“ i „Fićo“, otkriva Petrović.
Ovaj vrsni majstor koji je u svom radnom vijeku najviše radio kao vozač i rukovaoc pumpnih stanica ima svoju životnu i poslovnu filozofiju. I ne odstupa od nje ni milimetar.
„Nigdje ne žurim, sve radim polako i sigurno. Kad mi dosadi mehanika ja pređem na optiku. Posmatram lijepe snaše i okrijepim se po nekim pićem u gradu“, završava svoju priču svestrani Mićko, dobri majstor i ljudina iz Bok Jankovca kod Gradiške.
Izvor: https://aloonline.ba/ Autor: Boško Grgić