Bicikl mu je omiljeno prevozno sredstvo, kaže da će ga voziti i u stotoj.
Biciklom je jutros Mirko Rokvić ušao u 89. godinu života. Bicikl mu je omiljeno prevozno sredstvo, kaže da će ga voziti i u stotoj.
Svakog jutra svojim dvotočkašem obiđe zelenu pijacu i prodavnice, često svrati do biblioteke, trafike ili pošte, rijetko i do apoteke.
Zdravlje ga dobro služi. U penziji je već 35 godina. Zaradio ju je radeći raznovrsne poslove, i na vodi i na kopnu. U Gradišci ga svi poznaju i uvažavaju. Spada u staru plejadu intelektualaca, ali onih aktivnih.
„Deset godina sam radio u Jugoslovenskoj ratnoj mornarici kao oficir, nakon toga sam bio direktor Narodnog univerziteta. Radio sam i novinarske poslove, rukovodio jednim odjeljenjem u nekadašnjem gigantu, fabrici namještaja „Radnik“, i tako sve do 1990. godine kada sam penzionisan. Otišao sam i u rat i na sreću vratio se živ i zdrav. Kada se osvrnem na svoj život smatram se bogatim čovjekom“, ističe Rokvić.
Svojevremeno je Mirko Rokvić organizovao i vodio književne večeri, omiljena mu je satira. Tu se pokazao kao izvanredan majstor. Mirko je preteča današnjim moderatorima književnih manifestacija. Prvi je i jedini organizovao šahovski turnir na vodi, na brodu „Onaziz“ na rijeci Savi u Gradišci.
„Završio sam srpskohrvatski jezik i istoriju umjetnosti, tako da mi je umjetnost ušla pod kožu. Ponekad nešto i napišem, još uvijek čitam mnogo. Posebno me raduju moji lokalni pisci. Aktivan sam u Narodnoj biblioteci Gradiška, gdje sam sa kolegama penzionerima i uvaženom profesoricom Milenom Grbić napravio sjajnu izložbu novinskih članaka o Gradišci“, govori o svojoj sklonosti ka umjetnosti Mirko Rokvić.
Mirko Rokvić i danas napiše koji stih, poezija i satira su mu omiljeni kada je književnost u pitanju. Slobodno vrijeme provodi pored obale Save ili u bašti u kojoj na zdrav način uzgaja povrće za vlastito domaćinstvo. Jedan je od najstarijih, ali najredovnijih čitalaca portala Aloonline.ba u Gradišci.
