Povratak teran nostalgijom
Okučani, Slavonski Brod – Među desetak hiljada Srba, većinom povratnika u Zapadnu Slavoniju, najviše je osoba preko 60 godina. Najsnažniji uticaj na očuvanje njihovog identiteta imaju Srpska pravoslavna crkva i Srpsko-kulturno društvo „Prosveta“ sa odborima u više opština. Siniša Vidaković, predsednik „Prosvete“ u Okučanima kaže da dvadesetak učenika srpske nacionalnosti u Osnovnoj školi u ovom mestu, već 15 godina pohađa nastavu po takozvanom C modelu koji podrazumeva izučavanje srpskog jezika, kulture i pravoslavne veronauke.
„Ne pohađaju sva srpska deca iz Okučana, Vrbovljana i Caga, gde ih ima najviše, pravoslavnu veronauku. Nisu za to zainteresovani. To je jasan dokaz sve izraženije asimilacije,“ smatra Martinović. On kaže da u ovom delu Zapadne Slavonije organizuju programe na očuvanju srpske kulture, narodnih običaja i tradicije. Milenko Jaćimović, penzioner iz Vrbovljana blizu Okučana, kaže da su, srpska sela opustošena, kuće prazne ili porušene, većina zauvek otišla.
„Nema Srba kao što nema ni Hrvata. Nikoga nema. Samo pustoš. Tako je u Čovcu, Vrbovljanima, Bodegraju, Lađevcu…“ požalio se Jaćimović, bivši policajac. Gordana Ljubišić iz Medara kod Nove Gradiške, živi ovde sa dve kćerke. Ona pripada mlađoj generaciji. Aktivna je u više udruženja a uključena je i u crkvene programe.
„Moja porodica, sa troje dece, vratila se davno. Muž je ovde umro, najstarija kćerka je otišla u Nemačku a ja živim u Medarima sa dve kćerke. Organizujemo programe, okupljamo se, nastojimo sačuvati srpski identitet i srpsku kulturu. Nemamo problema, imamo korektne odnose sa komšijama Hrvatima, “ kaže Gordana. U Gređanima, nekada velikom i razvijenom slavonskom selu koje pripada opštini Stara Gradiška, sada je 60 stanovnika. Prema popisu iz 1991. godine, bilo je 516 stanovnika, među kojima 488 Srba. Pred Drugi svertski rat, u kojem su Srbi iz Gređana masovno stradali u ustaškim logorima Stara Gradiška i Jasenovac, bilo ih je 979. Meštanin Mihajlo Nikšić kaže da u kućama, prosečno ima jedno do dvoje, većinom staraca. U selu je i dvoje dece.
„Sve su to stariji stanovnici. Sve je ostarilo. Ovo je nekada bilo bogato i brojno selo. Sada je uništeno, propalo,“ kaže Nikšić. Stanovnici Gređana, tokom rata pre trideset godina, pronašli su utočište i pomoć u Gradišci, u Republici Srpskoj, gde mnnogi i sada žive. Ovaj grad na Savi, pre trideset godina, bio je njihova prva izbeglička stanica.
„Nama je Gradiška oduvek bliska, i blizu. I sada, u prodavnicu ili u nabavku idemo u Okučane a češće u Gradišku,“ kazali su nam malobrojni stanovnici Gređana. Kuće i selo ubrzano propadaju. Jovan Bogosavljević, teksilni inženjer i njegova supruga Nikolija, kuvarica po zanimanju, su među najmlađim stanovnicima. NJihova porodica je najbrojnija u selu.
„Ima nas šestoro, supruga i ja, moj brat, roditelji i baka… Vratili smo se iz Srbije 2000. godine. Bili smo u izbeglištvu u Loznici od 1993. godine. Kada su se ovde stvorili uslovi, kada smo popravili kuću, došli smo nazad,“ kaže Jovan. On i Nikolija su vredni i uporni da na svome imanju proizvedu dovoljno hrane za svoju porodicu.
„Bavimo se poljoprivredom i stočarstvom. Imamo svinje, krave, ovce, koze, guske, patke, kokoši, tuke… Trudimo se da proizvedemo što više, za sebe,“ objasnila je za „Politiku“ Nikolija Bogosavljević, poreklom iz obližnjeg sela Lađevac. Ona i Jovan su 12 godina u braku. Vole ovaj kraj i ne pomišljaju na ponovni odlazak.
„Nama je u Gređanima najlepše, ma kako to delovalo. Činjenica je da u selu ima malo stanovnika, da su kuće puste i zarasle u korov, da se ovde živi teško ali, bez obzira na sve, mi se u svome kraju, na svome imanju, najbolje osećamo,“ objašnjava Jovan. Na naše pitanje, da li su bezbedni, zbog loše ratne prošlosti, potvrdno je odgovorio.
„Ovde nemamo nikakvih problema, zato što istu sudbinu dele i Srbi i Hrvati. Ovo je velika teritorija a malo stanovnika. Zato mi sarađujemo i obostrano se pomažemo. Svakoga je neka nevolja pristisla,“ objasnili su nam Jovan i Nikolija uslove poratnog života u Zapadnoj Slavoniji. U Slavonskom Brodu, najvećem mestu u Zapadnoj Slavoniji, zalaganjem Srpskog narodnog veća, opremljen je moderan Srpski kulturni centar u kojem se tokom cele godine održavaju promocije srpskih knjiga, književne večeri, izložbe slika, umetnički programi. Zoran Ratković, predsednik „Prosvete“kaže da u ovom kraju, najviše u selima Trnjani, Topolje, Kordoševci i Šušnjevci, ima 350 pravoslavnih domaćinstava. U „Prosveti“ je aktivno 30 Srba.
„Problem je starija populacija, i ostali koji nisu naročito zainteresovani za rad u srpskim udruženjima. Pokušali smo formirati folklornu grupu ali nismo uspeli. Srbi ovde još uvek žive u strahu. Tek prošle godine, iz gradske uprave su se odazvali na naš poziv da dođu na svečanost. Prvi put smo prošle godine, imali božićni prijem i slavili pravoslavnu Novu godinu, što takođe smatramo nekim vidom napretka,“ rekao je za „Politiku“ Zoran Ratković.
Slavonska eparhija
Mnoge pravoslavne crkve u Zapadnoj Slavoniji su porušene ili teško oštećene. Staranjem vladike slavonskog Jovana, započela je obnova. Najznačajniji radovi su u Pakracu, na vladičanskom dvoru sa bibliotekom i Sabornoj crkvi, koji imaju status zaštićenih spomenika kulture Hrvatske. Dvor je poznat u svetu po bogatoj biblioteci rukopisnih i štampanih knjiga od 15. do 18. veka, koja je osnovana u vremenu episkopa Parkračko-slavonskog Kirila Živkovića (1786. – 1807.)
Milan Pilipović