Specijalno za „Politiku”
Gradiška, Banjaluka – Biti u stalnoj pratnji Josipa Broza Tita, rukovati se sa američkim predsednikom Ričardom Niksonom, generalnim sekretarom Komunističke partije Sovjetskog Saveza Leonidom Brežnjevom, italijanskim predsednikom Sandrom Pertinijem, engleskom kraljicom Elizabetom Drugom, španskim kraljem Huanom Karlosom, egipatskim carem Hajlom Selasijem i drugim liderima sveta, za mnoge je bio samo san, ali ne i za Dušana Grubešića, poreklom iz Trnovca, malog sela u Potkozarju.
On je, posle podoficirske vojne škole u Podgorici, 1971. godine, raspoređen u jedinicu za obezbeđenje tadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. To je podrazumevalo besprekorno zdravlje, savršeno vojničko držanje, poznavanje borilačkih veština i moralnu podobnost. Bio je vozač u specijalnoj četi.
„Moja jedinica bila je zadužena za obezbeđenje tadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. U njegovoj pratnji posetio sam gotovo ceo svet i upoznao najvažnije državnike”, ispričao nam je Grubešić, pokazujući fotografije kao uspomene na to vreme.
On je poodavno penzioner, ali su sećanja sasvim sveža. Za vojnu školu, opredelio se, više pod uticajem oca, učesnika Drugog svetskog rata i svojih nastavnika u Turjaku, nego što je, kaže, sam toga bio svestan. Kako je vreme prolazilo, Dušan je zavoleo uniformu i vojsku. U detinjstvu je slušao priče starijih o bitkama na Kozari i borbama u svome kraju, o stradanju naroda u zbegovima, o logorima NDH-a, što je na njega, još u dečačkim danima ostavilo snažan utisak. Došao je u septembru u rodni kraj, na susret svojih vršnjaka koji su obeležili 60 godina od završetka osmogodišnjeg školovanja.
Nakon završetka osnovne škole u Turjaku, otišao je u vojnu školu u Titograd, današnju Podgoricu, a potom na službu u Beograd. Bio je pripadnik gardijske brigade.
U toj jedinici služio je 28 godina. Penzionisan je 1995. godine. Sada živi u Banjaluci.
Kakav je osećaj, a posebno odgovornost biti u blizini doživotnog predsednika Jugoslavije, pitamo Grubešića.
„Tito iz blizine – velikan koji zrači samopouzdanjem, pozitivnom energijom, autoritet za velike i moćne… Teško je ovu ličnost uopšte opisati, objasniti. On je bio predvodnik svetskog poretka, čija reč se slušala, uvažavala poštovala”, kaže Grubešić. Titovu smrt, a potom i raspad Jugoslavije, teško je podneo. O tome kaže: „Naivno sam verovao da se SFRJ ne može podeliti niti rasturiti. Nažalost, to se dogodilo. Zemlja za koju sam se borio i koju sam beskrajno voleo, nestala je. Ličnost u čijoj blizini sam svakodnevno bio, zauvek je otišla u legendu. Ja živim sa svojim uspomenama.”