U Mermernom kanjonu, na zaleđenom Paviljonskom jezeru, čija dubina seže do 238 metara, udaljenom 600 kilometara od Vankuvera, Stanko Vrhovac (Mičel Vilson Mur)učitelj iz Donje Jurkovice kod Gradiške koji je u ovu zemlju doselio 1994. godine, peca pastrmku. Buši led i satima, u neverovatnom zimskom ambijentu, gde se temeperatura spušta i do minus trideset stepeni Celzijusa, sa velikom strašću čeka da se na udicu zakači riba. Tako satima, i danima.
„Led debljine 30 centimeta, je bezbedan. Tokom dana, temperatura znatno poraste. Tada led puca, čuju se potmule detonacije, a noću pukotine zamrznu i površina postaje bezbedna.“
Tako Stanko objašnjava ambijent u kojem provodi veće deo zime.Za pecanje na zaleđenom jezeru, podseća strastveni ljubitelj prirode i ekstremnih uslova, osim štapova, udica i drugog pribora, neophodni su sanke za led, lanci i šiljci na obući, mašina za bušenje rupa u ledu, specijalna odeća, kašika za razbijanje leda na bušotini…
„ Na dnu jezera su crveni i beli koralji. Voda je providna i, na sunčanom danu, kroz rupu se oni mogu videti,“ priča Vrhovac koji na pecanje, na zaleđena jezera najčešće ide sa prijateljima, imenjacima, Milom Jurićem iz Karlovca i Milom Jurićem iz Osijeka. Jezera i reke, među kojima Topson i Kolumbija, 350 kilometara od Vankuvera, gde takođe ide na pecanje, pune su ribe. Sezona je od 1. juna do 1. maja.
„Dozvoljeno je pet pastrmki, po osobi, dnevno. Riba kraća od 18 centimetara a duža od 53 centimetra mora se vratiti u jezero ili reku. Takođe se mora vratiti svaka riba koja nije udicom zakačena za usta. Za nepoštovanje ovih propisa, kazne su rigorozne a rendžeri sve nadgledaju.“
Za penzionere, starije od 65 godina, godišnja dozvola, za sve reke i jezera je pet kanadskih dolara. Za decu, do 14 godina, dozvola je besplatna.
U rodnom kraju, u Potkozarju, na rečici Jurkovici, Stanko, nikada nije pecao ribu. Nije se aktivno bavio ni lovom, mada je nekoliko godina pre odlaska u Kanadu, na nagovor prijatelja Brane Trninića iz Rogolja, položio lovački ispit.
Pecanje lososa
Stanko sa prijateljima peca losose na reci Fraser, koja se u Vankuveru, gde živi sa porodicom, uleva u Tihi okean. Lososi se mreste u malim planinskim rekama, potom se brzacima spuštaju niže, sve do ove velike reke. Pa u okean. Tu, u slanoj vodi žive tri godine, gde porastu do osam kilograma težine. Pre povratka iz okeana u reku Fraser, prestanu da se hrane, kako bi stekli bolju kondiciju. Posle mrešćenja u malim pritokama reke Fraser, uginu i time zatvore životni ciklus. O tome Vrhovac priča:
„Lososi u drugoj polovini septembra, u jatima preplave reku Fraser, odakle ulaze u planinske pritoke. Tada su u proseku teški tri do pet kilograma. Pecamo ih na tom putu, pomoću mamaca od žute ili crvene vune. Oni u tome vide prepreku koju pokušavaju maknuti sa puta.“
Dozvoljeno je pecanje dva lososa dnevno. Dozvola košta osam dolara po sezoni. Osim u reci Fraser, ovu vrstu ribe Stanko takođe peca u rekama Skvamisu i Veder.
„Lososa može svako da upeca, ali ga je teško izvući na obalu. Snažno se bori, a samo iskusni ribolovci mogu pobediti. Ta borba ponekad traje i pola sata.“
Lososa na brzacima kanadskih reka u Britanskoj Kolumbiji love i medvedi, istovremeno, kada i ribolovci. Stanko to potvrđuje i objašnjava.
„Zato nosimo kratku pušku ili sprej, koji sadrži visoku koncentraciju bibera i drugih sastojaka, izazivajući gušenje. Ako napadnu, da se možemo odbraniti, mada ni to nije garancija,“ priča naš sagovornik koji, zbog ribolova pastrmke i lososa te lova na divljač, prelazi hiljade kilometara.
Lov na jelene
U Jukonu i Pristonskim planinama, retko naseljenom području na severozapadu Kanade, udaljenom 2500 kilometara od Vankuvera, u ogromnoj divljini zapanjujuće lepote planinskih pejzaža, Stanko lovi jelene. Susreće se i sa medvedima. Zato noću, u planini loži vatru, i tako odvraća ovu opasnu divljač.
„To su veliki, strmi planinski venci na granici provincija Britanska Kolumbija i Alberte. Jeleni se ovde od 1. septembra love lukom i strelom a od 10. septembra puškom. Dopušten je lov jelena starijeg od šest godina. Nije dozvoljeno pucanje iz vozila. Puška u vozilu mora biti demontirana, sa maksimalno tri metka u okviru. Ukoliko to nije ispoštovano, rendžer je ovlašten da u lovu oduzme pušku i preseče na pola.“
Lov na jelene nije dozvoljen bez snajpera a od lovca zahteva veliku koncentraciju i preciznost. U regionu Jukon, na vencu planina, na nekoliko hiljada metara nadmorske visine, Stanko sa Brankom Cesarom sa Pala i Radom Bosiljčićem sa Ilidže, koji uvek vodu nosi u čuturici iz JNA, ide u lov.
„To je opasna avantuara. Planina je od četiri do pet hiljada metara nadmorske visine je surova. Dvanaest dana bez kupanja, brijanja, izuvanja… Noću je opasno izlaziti iz šatora. Na svakom mestu, vreba medved.“
Jeleni borave noću na vrhovima, na goleti, bez rastinja ali je tada lov zabranjen. Preko dana silaze niže, u šume. Tamo se vešto skrivaju. U lovu je neophodna maksimalna koncentracija i dobro maskiranje, bez pomeranja.
„Životinja uvek reaguje. Ptica sleti i stoji na puščanoj cevi, kao na grani. Toliko uspevam da se umirim i kamufliram. Neki će pomisliti, na moju priču, da je lovačka šala ali nije, nego istina.“ Stanko prepričava još jedno, neverovatno iskustvo iz lova na jelene.
„U lovnim prodavnicama kupujemo kravlju mokraću kojom se polievamo i pršećmo , špricamo odeću, da bismo neutarlisali miris tela čoveka kojeg jelen oseti na 500 metara.“
Odstreljena divljač, koja se ne sme loviti zbog trofeja nego hrane, pripada lovcu, uz uslov da ponesu glavu sa rogovima, rep i polni organ, kao dokaz vrste, starosti i pola. To rendžeri i policija proveravaju. Tiket za odstreljenog jelena, koji su u proseku teški 150 kilogramna, je 26 dolara.
Opasni medvedi
Populacija medveda u Britanskoj Kolumbiji je neverovatno velika. Ove opasne životinje dolaze u naselja, u gradove. Medvedi su snažni, težine preko 300 kilograma a kada se usprave, visoki su dva i po metra. O medvedima u Kanadi Stanko Vrhovac, priča:
„Jednim udarcem može ubiti vola. Pritaji se i čeka grešku lovca. Tek kada se poribliži, munjevito potrči i tu su šanse čoveka za preživljavanje veoma male, gotovo nikakve. Napada i kada je teško ranjen.“
Dozvola za odstrel medveda u Britanskoj Kolumbiji je 24 dolara. Međutim, lovci se retko na to odlučuju. Šta su razlozi, pitamo našeg sagovornika.
„Opasno je loviti medveda, jer, kada je ranjen, tada je najopasniji. U slučaju odstrela, zakonom je propsiano da se mora rasporiti u šumi, i tu ostaviti iznutrice, za ishranu druge divljači. Lovac potom medveda mora poneti kući. To je veliki napor i skupo je. Svrha gotovo nikakva. Neki Indijanci jedu medvede, prethodno suše, ali retko i to. Zato ga lovci izbegavaju.“
Lovački ispit
Lovački ispit u Kanadi je mnogo teži nego u BiH ili Srbiji, mada u ovoj zemlji ne postoje lovačka društva. „Za ispit se mora proučiti velika knjiga, sa mnogo detalja, na kojim komisija insistira. I ako sam naučio engleski jezik, radio u kanadskoj školi, rođen i odrastao među pticama, na prvom ispitu pao sam iz lekcije o pticama.“
Zaštita prirode
Obeleženo drvo u šumi, ukoliko se na njemu gnezdi ptica, ne sme se poseći. „Priroda se čuva na mnogo načina. Sve je zakonom regulisano a kazne rigorozne.“
Zabranjeno je pušenje na rekama, jezerima, u prirodi.
„Policija i rendžeri sve prate, a zakon je isti za sve, nema povlaštenih.
Svako policijsko vozilo ima specijalne branike. Ko se ne zaustavi, na upozorenje, oni ga udare svojim automobilom,“ objašnjava Stanko Vrhovac. Pored reka i jezera, u prirodi, su male biblioteke. Odatle se može posuditi ali i donirati knjiga. Za čitanje u prirodi.
Milan Pilipović / Politika
